Neki bi rekli da je ovo sasvim obicno, kisno jutro u "Adi".. Nije bas tako.. Ovo je jedno tiho jutro, sto se retko desava. Verovatno je kisa doprinela da selo sporije spava.. Kisa je lagano, bez imalo muke, pokazala i svu lepotu obliznjeg seoskog centra.. Utabanala je i slomila cvrstu i visoku travu, koja je hrabro skrivala sve sto oci nisu trebalo da vide, pa je isplivao sarenis smeca kojim nas mladi narastaji krase..
Ada je ulica u kojoj se nalazi sportski centar naseg malog mesta, ili bar ono sto je od njega preostalo. Kako god, tu se skupljaju mladi, zeljni rekreacije i druzenja. Dolaze organizovano na treninge fudbala i odbojke, kao i rekreativno radi igre, druzenja i ubijanja slobodnog vremena tokom raspusta.. Tako i treba da bude.. Tereni su za to tu.. Ili bi bar trebalo tako da bude..
Pristup je dostupan preko tri mosta.. Najzanimljivije je preko malog, pesackog mosta koji se nalazi u sredini. Tu je najmanje ociju odraslih uprto ka pesacima.. Koliko je poseceno danju, posecenije je nocu.. Stanovnici koji zive pored mogu da uzivaju u nekvalitetnoj muzici, kricima, uzdasima, vristanju, placu, smehu i ko zna cemu jos do ranih jutarnjih casova i mogucnoscu da zaspe sa prvim zracima svitanja.. To nije sve sto nam mladi podaruju. Svaki dan nam prirodu ukrase novim limenkama, opuscima, plasticnim bocama, aluminijumskim vrecicama, kondomima, iglama, spricevima..
Ovo je pocetak puta kojim se najcesce dolazi na sportsko igraliste..
Na stepenistu se malo odmori, popusi koja cigareta, malo cugne, malo gricne i nastavi preko mostica, lagano...
Priroda se bori sa sto vise zelenila, ali joj ne polazi za rukom. Ljudi smo, unisticemo sve sto mozemo.. Smejemo se tamo nekim generacijama i drugarima roditelja koji su organizovano ili pojedinacno cistili i sakupljali otpad, uredjivali i cuvali svoju okolinu, mirno i slozno ziveli sa svojim komsijama i druzili se do ranih jutarnjih casova uz smeh, cigarete, pice, muziku, ali sve u granicama "dozvoljenog" bez opomene, srdzbe i nadzora starijih. Naucili nas.. Dali nam, a mi poneli od kuce.. Nije to vaspitanje tek tako pronadjeno usput.. Pricali su sa nama, imali vremena za nas.. Hvala im..
Eh..... Nek se sada bunimo..
Valjda ovi mladi znaju reda.. Naucili ih njihovi.. Tacno se zna, papiri i kese odmah pored puta u visoku travu a flase i limenke u vodu, nece se videti..
Koga briga za biljke, zivotinje, ljude??.. Noc je, nece niko da zna.. E pa lepi moji, greska.. Velika greska.. Znacete VI i vasa deca.. Saznacete odmah narednog jutra, svakog udaha i novog sutra.. Priroda vrati.. Sve mora da se plati.. Kada se jednom probudite, nadam se da nece biti kasno.. jako kasno..
Elem, evo ga i ulaz u Sportski centar.. Postoje postavljene kante za smece, ali ovako je valjda lepse.. I da se razumemo, nisu ovo uradili nikakvi stranci.. To smo mi, nase ogledalo, nasa deca, nas podmladak i nasa kultura koja je izasla iz kuce..
Ada je ulica u kojoj se nalazi sportski centar naseg malog mesta, ili bar ono sto je od njega preostalo. Kako god, tu se skupljaju mladi, zeljni rekreacije i druzenja. Dolaze organizovano na treninge fudbala i odbojke, kao i rekreativno radi igre, druzenja i ubijanja slobodnog vremena tokom raspusta.. Tako i treba da bude.. Tereni su za to tu.. Ili bi bar trebalo tako da bude..
Pristup je dostupan preko tri mosta.. Najzanimljivije je preko malog, pesackog mosta koji se nalazi u sredini. Tu je najmanje ociju odraslih uprto ka pesacima.. Koliko je poseceno danju, posecenije je nocu.. Stanovnici koji zive pored mogu da uzivaju u nekvalitetnoj muzici, kricima, uzdasima, vristanju, placu, smehu i ko zna cemu jos do ranih jutarnjih casova i mogucnoscu da zaspe sa prvim zracima svitanja.. To nije sve sto nam mladi podaruju. Svaki dan nam prirodu ukrase novim limenkama, opuscima, plasticnim bocama, aluminijumskim vrecicama, kondomima, iglama, spricevima..
Ovo je pocetak puta kojim se najcesce dolazi na sportsko igraliste..
Na stepenistu se malo odmori, popusi koja cigareta, malo cugne, malo gricne i nastavi preko mostica, lagano...
Eh..... Nek se sada bunimo..
Valjda ovi mladi znaju reda.. Naucili ih njihovi.. Tacno se zna, papiri i kese odmah pored puta u visoku travu a flase i limenke u vodu, nece se videti..
Elem, evo ga i ulaz u Sportski centar.. Postoje postavljene kante za smece, ali ovako je valjda lepse.. I da se razumemo, nisu ovo uradili nikakvi stranci.. To smo mi, nase ogledalo, nasa deca, nas podmladak i nasa kultura koja je izasla iz kuce..
A tako bi lepo i cisto moglo da bude.. Zeleno, ravno, cisto i pokoseno.. Vase je samo da pripazite da ostane cisto.. Ostalo ce odrasli da odrade za vas.. Uzivajte u onome sto imate, ako vec nema mogucnosti i zelje za vise.. Zar je tako tesko imati bar malo srama, srama od samih sebe onoga trena kada pomislite da bacite otpad na zemlju ili u vodu.. Nadam se da ce kultura nase kuce da ostane u porodici prateci generacije koje dolaze..
Kako je kod vas??
Ovo je igraliste o kome pisah.. Ovde vam borave deca.. Ovde odrastaju.. Ovde bi trebalo da postanu "ljudi"..
U zdravlje..
